{"id":967,"date":"2022-01-07T19:51:38","date_gmt":"2022-01-07T18:51:38","guid":{"rendered":"https:\/\/imic.ba\/portal\/?p=967"},"modified":"2022-01-07T19:51:38","modified_gmt":"2022-01-07T18:51:38","slug":"mostograditelji-naseg-doba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/imic.ba\/portal\/mostograditelji-naseg-doba\/","title":{"rendered":"Mostograditelji na\u0161eg doba"},"content":{"rendered":"

Religija mo\u017ee da deli i povezuje. Vera mo\u017ee da se \u017eivi, a mo\u017ee i samo da se propoveda. Verski predstavnici mogu da se sastaju iz autenti\u010dne potrebe za susretom, uz uva\u017eavanje granica i svojih i tu\u0111ih, a onda mo\u017eda i uz njihovo prevazila\u017eenje, a mogu da se sastaju i da bi ispunili formu, da se ka\u017ee da se razgovaralo.<\/p>\n

I ba\u0161 je zato va\u017eno govoriti o onim verskim predstavnicima koji se trude da premoste podele \u201cnas\u201d i \u201cvas\u201d, da pru\u017ee ruku u nekim vremenima kada to i nije jednostavno, uz velik znak pitanja da li \u0107e na tu pru\u017eenu ruku biti odgovoreno. Njih spaja makar jedno \u2013 u drugom \u010doveku vide\u0107e \u010doveka, Bli\u017enjeg, ma ko da je on.<\/p>\n

Ovaj tekst je mogao da bude o sve\u0161teniku SPC Miloradu Golijaninu koji je po\u010detkom devedesetih \u017eiveo u Vlasenici, u Bosni i Hercegovini: \u201cPo\u010detkom 1992. savetovao sam Vlaseni\u010dane da odvedu svoje porodice na sigurno. Sukobi su bili sve ve\u0107i, a ratne strahote se pribli\u017eavale gradu. Neki su me poslu\u0161ali, neki ne. Jedno jutro mi je zazvonio telefon. Bio je to moj prijatelj imam. Drago mi je bilo \u0161to ga \u010dujem, jer sam mislio da je u Tuzli, da se sklonio na sigurno. Me\u0111utim, on se nalazio u podrumu vlaseni\u010dke d\u017eamije sa jo\u0161 jednim imamom. Opkoljeni, nisu smeli da iza\u0111u\u201d. Obukao je mantiju, oti\u0161ao do d\u017eamije i uspeo je, posva\u0111av\u0161i se ozbiljno sa policijom, da imame preveze u Kladanj i da im spase \u017eivot. Nakon toga, postao je izdajnik za jednu, a neprijatelj za drugu stranu. Morao je da ode u Srbiju. Bio je teran, proganjan, neprihva\u0107en. Pre 12 godina je i oslepeo. Njegova dela i re\u010di ipak nadilaze sve granice. U intervjuu za Danas<\/i> je kazao da se nekada pitao da li je zaista izdajnik. A onda mu je stigao odgovor: \u201cPrijatelj mog sina Strahinje, tako\u0111e sve\u0161tenika, stupio je preko Fejsbuka u kontakt sa jednom mladom \u017eenom iz Tuzle. Muslimankom. Tom prilikom mu je rekla: \u2018Svako jutro kada se probudim, prvo na koga pomislim i za koga se pomolim je prota Golijan.\u2019 To je za mene najve\u0107a nagrada u \u017eivotu.\u201d<\/p>\n

Mogao je ovaj tekst da bude i o vladici Grigoriju i njegovim naporima u Eparhiji zahumsko-hercegova\u010dkoj da zaceljuje tamo\u0161nje rane, mogao je da bude o patrijarhu Porfiriju i vremenu njegovog stolovanja u Zagrebu. Me\u0111utim, ovog puta tekst je o predstavnicima crkve koja je u Srbiji manjinska.<\/p>\n

Ovo je i li\u010dni osvrt na ljude koji veruju i da ovozemljaski svet mo\u017ee biti mnogo bolje mesto i da je na\u0161a odgovornost da ga takvim u\u010dinimo.<\/p>\n

FRA MARKO OR\u0160OLI\u0106<\/b><\/p>\n

Te\u0161ko da je neko poznavao Mi\u0161u i Tanju (Vasi\u0107 & Tagirov) a da nije \u010duo, najpre od Tanje koja je sa toliko de\u010dije radosti tu pri\u010du nanovo prepri\u010davala, kako su se njih dvoje ven\u010dali u kafani, kako je sve\u0161tenik koji je ritual obavio bio fra Marko Or\u0161oli\u0107 (1943), pa su to imali \u010dak i napismeno, uramljeno i oka\u010deno u dnevnoj sobi. Naravno da je to sve bilo izme\u0111u \u0161ale i zbilje i da se ne mo\u017ee crkveno ven\u010danje obaviti za kafanskim stolom, ali su se Mi\u0161a i Tanja voleli ba\u0161 onako kako Bog zapoveda i fra Marko je to znao.<\/p>\n

\"\"I otud je verovatno najprirodnija stvar \u0161to sam fra Marka, \u010doveka koji ne pristaje da robuje formi, upoznala ba\u0161 u stanu kod Vasi\u0107a aprila 2012. Trebalo je da radimo intervju, soba ve\u0107 maglovita od dima, alkohol odavno na stolu, Marko pri\u010da tiho, svi ostali glasni, pomislila sam \u2013 ovo ne\u0107e i\u0107i. A onda je fra Marko po\u010deo, s lako\u0107om s kojom i danas nalazi prave re\u010di: \u201cBog je dao Objavu \u010dovje\u010danstvu. A nije je dao ni papama, ni reis-ulemama, ni patrijarsima jer oni su kasnije nastali. Du\u017enost vjerskih poglavara je da tu Objavu dalje njeguju i prenose. Crkve i vjerske zajednice jesu domovine vjerni\u010dkog identiteta, ali nisu njegovi nekontrolirani vlasnici. Na\u0161 Internacionalni, multireligijski i interkulturni centar (IMIC) je nastao 1991. u Sarajevu da poka\u017eemo da se mi po vjeri mo\u017eemo razlikovati, ali se ne mo\u017eemo dijeliti. Ko ljude po vjeri dijeli, on nesvjesno priziva na\u0161e me\u0111usobno istrebljenje. Vjera je ona, pogotovo vjera u jednog Boga, koja mora ljude da zbli\u017eava.\u201d<\/p>\n

Fra Marko \u017eivi kako govori. Biografske crtice ka\u017eu, izme\u0111u ostalog, da je zavr\u0161io studije istorije, zatim studije filozofije i studije politi\u010dkih nauka, uz dve magistrature \u2013 iz teologije i filozofije; da se sedamdesetih i kasnije bavio odnosom marksizma i religije, Crkve i socijalizma, a da je od po\u010detka devedesetih uporno kritikovao odnos religijskog i nacionalnog, najpre kritikuju\u0107i svoje<\/i> i to onda kada se to skoro niko nije ni usu\u0111ivao; i\u0161ao je, kako je naslov jedne njegove knjige, \u201czlodusima uprkos\u201d; da je IMIC njegovo \u017eivotno delo. Po\u010detkom devedesetih, naime, fra Marko je oti\u0161ao u Nema\u010dku odakle je, kroz IMIC, brinuo o izbeglicama, prognanima, ali najpre o deci iz me\u0161ovitih brakova. Onih koji su, tih godina, bili odba\u010deni od svih. Pri\u010dao mi je nedavno fra Marko kako ga je jedan de\u010dak tada pitao: \u201cA \u010diji sam ja, fra Marko?\u201d Odgovorio mu je: \u201cBo\u017eiji\u201d. Spasao je stotine dece koja su zajedno sa svojim majkama do\u0161la tada u Nema\u010dku. I danas je u kontaktu sa mnogima od njih. Pomagao je svima, \u010dak, govorilo se, vi\u0161e muslimanima i pravoslavnima nego katolicima.<\/p>\n

Poslednju knjigu koju je objavio posvetio je \u201csvim odva\u017enim \u017eenama i mu\u0161karcima kojima je ljubav bila va\u017enija i od nacije, svjetonazora i religije, pa su sklopili mije\u0161oviti brak. Naravno, i njihovom potomstvu koje se susre\u0107e sa mnogim te\u0161ko\u0107ama\u2026\u201d<\/p>\n

Pre nekoliko dana sti\u017ee i imejl od fra Marka, njegov predlog, na osnovu pisama koje je dobio, izbornog zakona i Ustava BiH sa stanovi\u0161ta dece iz me\u0161ovitih brakova. Tamo stoji i ovo \u2013 ljudska prava su prioritet, i iz njih su izvedena naknadno nacionalna i verska, a i ovo: \u201cNajbolje rje\u0161enje je da predsjednik Predsjedni\u0161tva bude jedan i to dijete iz mje\u0161ovitog braka.\u201d<\/p>\n

NADBISKUP STANISLAV HO\u010cEVAR<\/b><\/p>\n

Stanislav Ho\u010devar ro\u0111en je 12. novembra 1945. godine. Nekoliko meseci pre toga, 7. jula 1945, kada je ve\u0107 bio zavr\u0161en rat, porodica je bila na nedeljnom ru\u010dku. Komunisti su do\u0161li i odveli njegovog oca. Mogao je da pobegne, nije hteo, smatrao je nema razloga da mu niko naudi. Ubijen je. Godinama kasnije njegova majka je govorila: \u201cSiromah je onaj koji je prouzrokovao njegovu smrt, a ne ja koja sam ostala bez mu\u017ea i vi bez oca\u201d.<\/p>\n

\u201cMi smo u na\u0161oj porodici uvek molili za one koji su ga ubili\u201d, kazao je jednom prilikom nadbiskup. Svakako da je ova plemenitost i sposobnost za pra\u0161tanje, negovana u ku\u0107i, morala da ima uticaj na kasniji \u017eivot Stanislava Ho\u010devara.<\/p>\n

Kao prelomnu ta\u010dku u svom \u017eivotu navodi 6. januar 1964. kada je na televiziji gledao susret pape Pavla VI i Vaseljenskog patrijarha Atinagore, koji je predstavljao prekretnicu u ekumenskim odnosima.<\/p>\n

Kada smo radili prvi intervju, u maju 2011, podsetila sam nadbiskupa Ho\u010devara na njegovu izjavu koju je dao nekoliko godina ranije. Na pitanje \u201cKo je Stanislav Ho\u010devar, osim \u0161to je nadbiskup?\u201d, odgovorio je: \u201cStra\u0161no trpi zbog podeljenosti isto\u010dnog i zapadnog hri\u0161\u0107anstva i ne pla\u0161i se ma\u010deva niti s jedne niti s druge strane.\u201d Upitan da li se situacija promenila, kazao je da trpi jo\u0161 vi\u0161e, objasniv\u0161i: \u201cSvi smo i isto\u010dna i zapadna crkva, premalo osetljivi kada je re\u010d o jedinstvu i zajedni\u0161tvu. Ma\u010devi o kojima sam govorio su upravo nerazumevanje sa obe strane. Vrlo brzo se stvaraju predrasude. Ko god se danas zala\u017ee za jedinstvo hri\u0161\u0107ana nailazi na neshvatanje. I to je znak da je jedinstvo hri\u0161\u0107ana Bo\u017eija volja.\u201d<\/p>\n

Biti nadbiskup u Beogradu ili mitropolit SPC u Zagrebu je neprestan hod po \u017eici. I na\u0161i<\/i> i njihovi<\/i> mere svaku re\u010d, svaki gest, svako delo, svaki susret. Nadbiskup je vi\u0161e puta govorio kako je njegova \u017eelja bila, dok je bio mlad, da bude misionar u Africi. Tokom ovih godina verovatno da je bilo dana kada bi mu bilo mnogo jednostavnije da mu se ta \u017eelja ispunila.<\/p>\n

Ipak, neki drugi planovi su mu bili namenjeni. Osim \u0161to je u\u010desnik mnogobrojnih ekumenskih susreta i tribina tokom poslednje dve decenije, \u0161to se trudi svih ovih godina da uravnote\u017eenim i zrelim pristupom doprinese odnosima u dru\u0161tvu i izme\u0111u Crkava, za mnoge gra\u0111ane Beograda, ali i cele Srbije, jedna od njegovih najve\u0107ih vrlina je otvorenost prema drugima i radost koju projavljuje u susretu s ljudima. Svako ko mu je u okru\u017eenju mo\u017ee da posvedo\u010di njegovu posve\u0107enost svakom \u010doveku, ko god da je, sposobnost da \u010duje, da razume, da promi\u0161lja, da odgovori imaju\u0107i u vidu \u0161ta onaj s kim pri\u010da jeste i \u0161ta bi mogao da bude. Veliki je broj onih koji ga pose\u0107uju i pi\u0161u mu, mnogi od njih su pravoslavni.<\/p>\n

U knjizi-intervjuu, koji je sa njim radio novinar Milo\u0161 Jefti\u0107, nadbiskup je kazao da mu neki govore kako je vi\u0161e Srbin od Srbina, neki drugi da ho\u0107e da uni\u0161ti ortodoksnost srpskog naroda, neki mu govore da je previ\u0161e Slovenac, drugi da je previ\u0161e ekumenista. Eto najboljeg dokaza da je to \u0161to radi zaista dobro.<\/p>\n

Izvor: vreme.com<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Li\u010dni osvrt na ljude koji veruju da ovozemaljski svet mo\u017ee biti mnogo bolje mesto i da je na\u0161a odgovornost da ga takvim u\u010dinimo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":968,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-967","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-iz-medija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/967","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=967"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/967\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":970,"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/967\/revisions\/970"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/968"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=967"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=967"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/imic.ba\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=967"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}